Генерални конзулат у Темишвару отворен је јануара 1973. године и у његовој надлежности је погранична зона – жупаније Арад, Тимиш, Караш-Северин и Мехединци. Међутим, почетак дипломатских односа Србије и румунских кнежевина – Влашке и Молдавије, налазимо много раније.

Први званични дипломатски односи успостављени су 1839. године, за време владавине кнеза Михаила Обреновића. С обзиром да у том тренутку још није дошло до уједињења румунских кнежевина, дипломатски односи су успостављени посебно са Влашком, на чијем челу је био Александар Гика, а посебно са Молдавијом коју је предводио Михаил Стурдзе.

Кнез Михаило Обреновић је априла 1841. године, упутио писма, исте садржине, владарима Влашке и Молдавије којима инаугурише поновно отварање Агенције Србије у Влашкој и Молдавији. За свог првог агента у кнежевинама Влашкој и Молдавији кнез Михаило Обреновић именује капетана Георгија Ђерманија.

Александру Јоан Куза априла 1863. године као румунског дипломатског агента у Београду именује Теодора Калимакиа које до тада обављао функцију секретара и жиранта у румунској Агенцији у Цариграду.

Данас, Србија и Румунија имају развијене дипломатске односе и потписане споразуме у свим важнијим областима – економској, научно-техничкој, туризму, о избегавању двоструког опорезивања, заштити националних мањина, сарадњи у пољопривреди, царинској сарадњи и многе друге, као и Споразум о пријатељству и добросуседству.